Plivanje treba upražnjavati tokom cele godine, jer je to najbolji način za održavanje kondicije, pravilan ravoj svih mišića, opuštanje posle stresnih situacija i očuvanje zdravlja, kažu naši stručnjaci.

Nema boljeg načina za održavanje kondicije i vođenje zdravog života od redovnog, makar i rekreativnog bavljenja sportom, ocena je koju su odavno dali stručnjaci širom sveta. A sport koji je, po mišljenju većine njih najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psiho-fizički razvoj čitavog organizma je - plivanje. Ono opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardio-vaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata, pomaže pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta kičmenog stuba i drugih obolenja... Zato se ova aktivnost preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Ali, da bi ono zaista koristilo našem zdravlju potrebno je naučiti kako kako se pravilno pliva, kao i kako da ovaj sport što pravilnije „upražnjavamo“.

Postoje četiri glavne tehnike plivanja i sve su, po rečima našeg sagovornika podjenako korisne za zdravlje. To su klasično prsno plivanje, prsni kraul, leđni kraul i delfin. Tako, recimo leđna tehnika utiče na pravilan razvoj leđnih mišića, ramena i ruku, a delfin, koji je za mnoge i najteži na grudi, ruke, ali i čitav mišićni sklop. Kada je, pak reč o „vrstama“ plivanja postoje rekreativno, takmičarsko i maratonsko plivanje.

Rekreativno plivanje, kao najčešći vid bavljenja ovog sporta može „upražnjavati“ u svakom životnom dobu. Inače, idealna temperatura vode za naš organizam prilikom plivanja je 25 - 26 stepeni, a u bazenima namenjenim maloj deci i do 28 stepeni celzijusovih. Sve ispod 22 stepena nije preporučljivo, osim u slučajevima kada je nečiji organizam ( recimo kod ljudi u planinskim krajevima ) od detinjstva navikao na hladniju vodu. Pre bavljenja ovom aktivnošću dobro je obaviti i lekarski pregled, kako bi se utvrdilo imamo li neko obolenje, ali i da bi nam stručnjak, na osnovu opšteg stanja organizma odredio pravu „dozu“ i intenzitet plivanja.

Plivanje se naročito preporučuje u jutarnjim i prepodnevnim časovima, jer je tada najdelotvornije na organizam. Ali ova aktivnost korisna je i u svako drugo doba dana. Plivanje, naročito takmičarsko treba, međutim izbegavati dok od poslednjeg obroka ne prođu dva sata, a leti treba biti oprezan i ne ulaziti u vodu naglo. Prilikom kupanja u bazenu poželjno je koristiti i naočare, zbog hlora i zaštite od sportskih povreda, a dobro je nositi i kapu, da nam kosa ne bi smetala, ističe profesor Ristić.

Plivanje u detinjstvu i pubertetu utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na skoliozu, odnosno otklanjanje deformiteta kičmenog stuba. Poslovnim ljudima plivanje se naročito preporučuje kao sredstvo protiv stresa i za održavanje dobre linije, a starijima za kondiciju, kardiovaskularne i bolesti pluća, ali i kao svojevrsan „eliksir“ za produženje mladosti.

Zato ovu aktivnost ne treba ograničiti samo na letnje mesece što je kod nas, na žalost čest slučaj, već plivanje treba upražnjavati tokom čitave godine.

Zato ne oklevajte već pravac na plivanje jer je to najbolji način da održite kondiciju, sasčuvate dobru liniju i što je najvažnije - zaštitite svoje zdravlje.

Izvor: GdeNaSport.com