1. Koristite hidratantnu formulu kao zaštitu

Hidratantne kreme obogaćene zaštitnim faktorom su dobitna kombinacija jer imaju dvostruko delovanje, hidratantno i zaštitno. Ali nikako ne bi trebalo da se oslanjate isključivo na njih kada se izlažete suncu.
Da bi ovakve formule imale bilo kakvo zaštitno delovanje, potrebno je da se nanose iznova na svakih nekoliko sati.

Ukoliko planirate da na otvorenom provedete više od 15 minuta, ne oslanjajte se na hidratantnu kremu koja sadrži zaštitni faktor, već nanesite losion za sunčanje.

2. Niste proverili da li je neko u vašoj familiji imao rak kože

U većini slučajeva rak kože (posebno bazocelularni karcinom i karcinom epitela) direktno je uzrokovan UV zračenjem do kojeg dolazi prilikom izlaganja suncu ili sunčanja u solarijumu. Ali tu je i genetski faktor zbog kojeg su neki ljudi pod većim rizikom da obole od raka kože od drugih. Ovo naročito važi kada je reč o melanomu.

Činjenice: Osoba čiji je član porodice (majka, otac, brat ili sestra) imao melanom, ima tri puta veće šanse da oboli od ove vrste kancera od osobe koja u porodici nije imala ovu bolest, navodi se u istraživanju magazina Journal of Investigative Dermatology. Isto istraživanje ukazuje na rano dijagnostikovanje melanoma: Američko udruženje kliničkih onkologa navodi da se kod osoba koje su u porodici imale istoriju ove bolesti melanom javlja u njihovim tridesetim godinama, dok se kod obolelih koji u porodici nisu imali slučajeve raka kože, melanom dijagnostikovao uglavnom u njihovim pedesetim godinama.

„Nasledni faktor ima veliki uticaj na razvoj melanoma. Zato je dobro razviti naviku korišćenja zaštitnog faktora kod svih članova porodice i na taj način umanjiti rizik od eventualne pojave“, objašnjava Albert Lefkovic, profesor dermatologije iz Mount Sinai medicinske škole. Melanom kod rođaka drugog kolena povećava rizik za jedan i po put.

I to važi ne samo za rak kože već i za druge vrste karcinoma. Zato, ukoliko je neko u vašoj porodici bolovao od raka pankreasa, jajnika, dojki ili kože, trebalo bi da saopštite to svom dermatologu. Rodbinske veze minimum dva kolena unazad utiču na razvoj melanoma, a postoji opasnost i od genetskih promena koje često dovode do pojave neke druge vrste kancera.

3. Ne kontrolišete sumnjive fleke na rukama i nogama

Samo u šest odsto slučajeva melanom se pojavljuje na vratu i glavi. Ali kada se pojave na tim mestima oni su dosta opasniji: istraživanje koje je 2008. godine sprovedeno na Univerzitetu Severna Karolina pokazuje da je melanom na vratu ili skalpu dvostruko smrtonosniji od onoga koji se pojavi na rukama ili nogama.

„U koži vrata i skalpa nalazi se dosta krvnih sudova, što olakšava širenje melanoma i uzrokovanje kancera na drugim organima“, kaže Naomi Lorens iz Američke dermatološke akademije. „Osim toga kosa može da sakrije melanom na ovom mestu, tako da ga ne primetite dok se ne razvije u kasniju fazu.“

Zato s vremena na vreme stanite ispred ogledala i četkom odvajajte pramenove kose tako da pregledate teme.

4. Previše se oslanjate na preparate za sunčanje

Kreme sa zaštitnim faktorom su odlična, ali ne i dovoljna zaštita ukoliko planirate da provedete ceo dan na suncu. Zaštitne formule imaju značajnu ulogu u odbrani kože od UVB zračenja koje uzrokuje pojavu raka kože, ali problem su UVA zraci koji podstiču prevremeno starenje kože i promene u DNA strukturi. A kako losioni sa zaštitnim faktorom formiraju hemijsku barijeru, lako mogu da se skinu, tako da ih morate iznova nanositi na svaka dva sata. Istraživanja pokazuju da većina nas nema ovu naviku; plus, eksperti kažu da ljudi uglavnom greše i kada je količina u pitanju i nanose manje od onoga što je potrebno da bi svaki centimetar kože bio zaštićen (što je za celo telo količina koja može da stane u rakijsku čašicu).

„Ljudi često zaboravljaju da na suncu zaštite delove tela kao što su uši ili stopala i zato su ove regije postale udarne kada je rak kože u pitanju“, kaže dr Miler. Stručnjaci poručuju da ne preskačete nijedan delić kože. Koristite zaštitne kreme, ali koristite i druge mere zaštite i upotpunite svoj letnji izgled detaljima kao što su sunčane naočare, šešir i pamučne tunike dugih rukava. Ne samo da sa njima možete izgledati šik, već će vam obezbediti najsigurniju zaštitu od UV zraka.

5. Radite (stalno ili povremeno) na otvorenom i zaboravljate da se zaštitite

Kada govorimo o izlaganju sunčevom zračenju i njegovom štetnom uticaju na kožu treba uzeti u obzir izlaganje suncu od rođenja s obzirom na kumulativno dejstvo. Koža pamti svaki minut koji provedete na suncu bez zaštite. To znači da ako vaš posao podrazumeva kratke „izlete“ na sunce (kao što je posao konobara koji samo istrči do bašte da posluži mušteriju), preporučljivo je da imate sloj zaštitne kreme na delovima tela koji su otkriveni.

Ako ste nekada, u prošlosti, radili poslove na otvorenom, takođe bi trebalo da budete oprezni i obratite pažnju na svaku promenu na koži, savetuje dr Lefkovic. On predlaže i da svog dermatologa uputite u istoriju poslova kojima ste se bavili. A ukoliko posao koji trenutno obavljate podrazumeva čest boravak na otvorenom prostoru, formule sa zaštitnim faktorom trebalo bi da budu sastavni deo vaše svakodnevne nege.

6. Verujete da tamnijem tenu nije potrebna zaštita

Kod osoba sa maslinastim ili tamnijim tenom manji je rizik od pojave kancera kože nego kod osoba sa svetlijom puti; melanin, pigment koji koži daje boju, takođe štiti od UV zračenja. Zato su žene sa Kavkaza čak 18 puta u većoj opasnosti da obole od raka kože nego žene sa afričkog podneblja, a četiri puta nego žene u Španiji.

Ali kada se kod tamnoputih osoba dijagnostikuje, rak kože je mnogo opasniji i čak smrtonosan. Razlog je uglavnom taj što oni veruju da ova vrsta kancera češće pogađa osobe svetle puti i da su oni zaštićeni, objašnjava dr Miler. To je zapravo zabluda. Rizik jeste manji, ali opasnost ipak postoji.

Izvor: GdeNaSport.com