Stvar funkcioniše jednostavno. Na glavu se stavi kapuljača sa elektrodama. Elektrode mere električne signale u mozgu, oni se šalju u kompjuter i on izvršava naredbe. „Onaj ko misli da samo treba pomisliti na slovo A, pa da kompjuter napiše to slovo, taj se vara“, kaže Engelbert Krombaher iz austrijske firme „g.tec“. On objašnjava da sistem koji je ta kompanija izbacila na tržište još prošle jeseni, funkcioniše na drugi način.

Na ekranu se pojavljuju niz slova i onaj ko ima elektrode na glavi mora da se koncetriše na slovo A. To izaziva impuls u njegovom mozgu koji računar snimi. Tek nakon te procedure, računar je u stanju da prepozna signal i napiše slovo A.

„To je tek početak. Ova tehnologija omogućava mnoštvo stvari“, kaže Krombaher. Sistem bi ubuduće mogao da se poveže sa raznim uređajima. Recimo sa nekim sklopom koji bi automatski otvarao vrata. U ovom trenutku takvi projekti su tek u začetku.

Sistem ima i mana – košta 4.000 evra i još uvek ne funkcioniše besprekorno. Ipak, testovi sa zdravim osobama pokazali su da u 80 odsto slučajeva oni za svega nekoliko minuta nauče da upravljaju sistemom. Kod bolesnih osoba, nažalost, to ide nešto sporije.

U probnoj fazi je još uvek i projekat Tehničkog univerziteta iz Berlina, koji se takođe pojavio na CEBIT-u. I tu kapa, u koju su ugrađene elektrode, čita misli onoga ko je stavi na glavu. Mihael Tangerman objašnjava da je krajnji cilj da sistem prepozna situaciju u kojoj vozač mora naglo da zakoči. U tu svrhu, test-osoba seda u simulator automobilskih trka.

Uvek kada vozilo ispred njega zakoči, to mora da učini i test-vozač. Sistem pri tome registruje signale mozga. „Na taj način možemo da registrujemo da će vozač da zakoči 200 milisekundi pre nego što signal iz mozga stigne do mišića noge“, kaže Tangerman. Taj kratki period mogu da iskoriste sistemi unutar automobila, da, na primer, odmah pritegnu sigurnosni pojas ili promene način vešanja vozila, kako bi ono bilo stabilnije.

Ipak, da ne bi svaki vozač automobila imao na glavi kapu s elektrodama natopljenim posebnim gelom, već sada se radi na elektrodama koje ostvaruju kontakt s kožom i bez vlaženja. U budućnosti bi elektrode, signale mozga mogle da čitaju i ako se ugrade, recimo, u krov automobila. Ipak, cena svih takvih sistema još uvek je previsoka kako bi se moglo krenuti u serijsku proizvodnju.