Podizanje sistema

Sam izraz podizanje sistema kao i mnogi izrazi u računarskoj terminologiji doslovno su preuzeti iz engleskog jezičkog područja bez mnogo prevođenja.
Dakle šta se dešava kada pritisnemo na dugme “start”. Šta radi BIOS, kome daje instrukcije, šta radi procesor, gde se nalazi operativni sistem, kakav oblik ima operativni sistem i sl.

Operativni sistem je skup programa ili softver. Nije u materijalnom obliku – ne može se opipati. Fizički je predstavljen kao magnetni zapis – obično na čvrstom disku i sadrži skup instrukcija za procesor. Moguće ga je promeniti, obrisati i ponovno instalirati.

Uključenjem računara počinje da se “diže operativni sistem”. BIOS daje instrukcije procesoru koji usmerava glave za čitanje na disku. Tada počinje da se čita šta je zapisano na disku. A na početku diska nalazi se operativni sistem. Dakle operativni sistem se učitava i prenosi u RAM memoriju. RAM memorija ima izgled čipova i fizički je ubodena na predviđena mesta na matičnoj ploči.
Učitavanje operativnog sistema na ekranu monitora obično je vizuelno propraćeno nazivom operivnog sistema i putujućim svetlom u okviru klizne trake. Time se korisniku daje do znanja da je proces u toku i ne treba ga dirati dok se ne završi tj. dok se ne promeni slika na ekranu.

Operativni sistem – virtuelni prostor

Po učitavanju operativnog sistema u RAM memoriju računar je spreman za rad. Elekronika ili hardver je “oživeo”. Došlo je do povezivanja hardvera i softvera. Dobijena je određena “pamet” koja će kasnije upravljati ili ogranizovati rad. Slika na ekranu se stabilizovala, pokazivač miša na ekranu koji je bio u obliku peščanog sata prestao je da se vrti i ostala je samo strelica a sijalica koja označava rad diska više nije crvena. Znači sada je računar spreman i možemo da radimo.

A šta se sve nalazi u okviru operativnog sistema. Na koji način možemo da kucamo tekst, sabiramo i množimo brojeve, slušamo muziku, uključujemo se na internet i sl. Operativni sistem – pa tako i WINDOWS napravljen je od strane proizvođača softvera. Namera je da se na najbolji mogući način poveže elektronika ili hardver i programi ili softver. Priprema se “teren” za efikasan rad korisnika i stvara se “virtualni prostor” koji se može iskoristiti zavisno od našeg znanja, volje ili mašte.

Virtualni prostor se lako može usporediti sa kancelarijskim prostorom. Nakon izgradnje objekta svaka kancelarija je prazna. Nema polica, mašine za kucanje, kalkulatora a ni kopir aparata. Doveden je priključak za struju, postavljena je utičnica za telefon i sl. Dakle kancelarija je prazna. Tako i za operativni sistem možemo reći da je to virtuelni prostor ili okruženje u koji tek treba da unesemo – instaliramo određene programe koji će nam omogućiti kucanje teksta, štampanje, prelaz na internet i sl.

Većina operativnih sistema već u startu ima ugrađene neke od jednostavnijih programa za kucanje teksta, kalkulator za sabiranje i množenje brojeva, program za slušanje muzike i sl. Ali to su samo jednostavnije varijante. Pravi kvalitet u radu možemo dobiti tek kada instaliramo pravi namenski program za kucanje teksta – WORD, program za tabelarne proračune EXCEL, priključimo i instaliramo program za štampač, instaliramo programe za Internet i sl.

Operativni sistem radi po principu “multitasking” tj. deljenja poslova i “multisharing” ili delenje vremena. Omogućuje nam da istovremeno možemo raditi više različitih poslova ( kucati tekst, slušati muziku, skidati podatke sa Interneta). Sve to moguće je zbog velike brzine procesora, memorije i diska. Svaki posao odrađuje se deo po deo, u kratkim vremenskim intervalima – veličine nanosekunde a zatim se spaja u jednu celinu. Zbog sporosti ljudskog organizma u odnosu na brzinu procesora stiče se utisak da se svi poslovi odvijaju paralelno i istovremeno.

Operativni sistem WINDOWS je grafički orjentisani operativni sistem. To znači da se pristupanju podacima ili pokretanju određenog programa pristupa korišćenjem miša na ekranu računara. Pojavljuju se razne sličice – popularno nazvane ikone. Svaka ikona ima poseban izgled i svojim oblikom asocira korisnika šta bi tu moglo da se krije u pozadini. Jednim ili dvostrukim klikom miša pokreće se proces i ulazimo u čudesni svet prozora – Windowsa.