Personalni računari su u svoju širu primenu krenuli nakon razvoja DOS operativnog sistema. Prvi korisnici bi nakon uključenja računara stavili disketu u disketnu jedinicu i sistem bih počeo da se diže. Ispisalo bih se nekoliko pozdravnih poruka – na engleskom jeziku i računar bi bio spreman za rad. Prvi personalni računari primani su sa dosta neverice jer uvek se postavljalalo pitanje “za šta oni mogu da posluže”. Uz to, bili su i relativno skupi pa je i sama nabavka bila privilegija manjeg broja korisnika. Računar se više posmatrao kao elektronski uređaj.

No ko sve danas radi na računaru, šta sve ima od elektronike na računaru i oko njega. Šta je to srce računara i šta možemo videti kada skinemo poklopac i zavirimo “ispod haube”. Gde su to smešteni oni silni podaci koje vidimo na ekranu kada sa mišem kliknemo na jednu od opcija. Pitanja su mnoga i svaka od tema bih mogla da se piše na hiljade strana.

Kako čuvati i sačuvati podatke
Ovde bi se pre svega ograničili na pitanja koja se nameću svakom korisniku računara tj. kako čuvati podatke na računaru i kako ih sačuvati od gubljenja. Podaci kojima se koristimo na računaru ili oko računara čuvaju se na raznim medijima. Kao i svaki mediji tako i računarski mediji su podložni raznim uticajima koji mogu delimično ili u potpunosti uništiti podatke. Stoga svaki proizvođač računarskih medija preporučuje optimalne uslove u kojima se mediji čuvaju. To su: temperatura okoline koja se deklariše kao “sobna”. Dakle, za računarske medije kao nosioce podataka preporučena je temperatura od 20 – 25 stepeni celzijusa. Računarski mediji ne smeju biti u blizini jakih električnih ili magnetnih zračenja. S obzirom da se podaci većinom nalaze na medijima presvučenim magnetnim oksidom, to jače električno zračenje može promeniti zapise a time i doprineti gubljenju podataka.

Koje podatke je potrebno čuvati
Najednostavniji odgovor je da trebamo čuvati podatke koje smo sami uneli. Ukoliko smo odgovorni za rad određene organizacije, onda treba čuvati podatke koje je grupa ljudi u toj organizaciji unela. Na samom računaru imamo podatke vezane za operativni sistem, podatke vezane za razne aplikacije koje nam omogućavaju rad, podatke koje je neko drugi uneo, proverio i stavio na raspolaganje da njima radimo kao svojim “alatom”. Dakle taj “alat” je neko drugi napravio. Stoga i prosečan korisnik ne bi trebao da brine šta znači svaka ikona na ekranu i šta će se desiti kada on dvaput klikne na nju. Zato je za prosečnog korisnika najvažnije da brine o podacima koje je on lično uneo ili ažurirao.

Kako sačuvati podatke
Prilikom svake kupovine računara ili računarskih medija svaki proizvođač daje garanciju da će to sredstvo održavati ispravno u garantnom roku. Niko od proizvođača nije dao 100% garanciju da će računar raditi svo vreme. Time izvlačimo zaključak da se svaki uređaj pa tako i naš računar sa svim medijima za čuvanje podataka može pokvariti. Uneti podaci mogu nestati ili može biti onemogućen pristup njima. No, kako sačuvati podatke?

Podaci na računarskim medijima čuvaju se kopiranjem ili vršenjem “back – up” na druge medije. To je najjednostavniji odgovor koji se često puta zanemaruje jer “pa neće se meni baš to desiti” ( da izgubim podatke ). Čuvanje podataka je složen sistem koji polazi od osnovnog kriterijuma: šta mi ti podaci znače, šta će se desiti ili se neće desiti ako dođe do gubljenja podataka. Šta će biti ako mi padne disk i uništi se stručni rad, slike od porodice ili prijatelja, muzika koju sam komponovao i sl. Od odgovora na ta pitanja postavlja se čitav sistem čuvanja podataka.

Da bi se podaci sačuvali potrebno je:
- kopirati podatke na drugi fizički disk u računaru
- kopirati podatke na medij van računara ( CD-ROM, DVD, fleš memoriju )
- imati najmanje dve identične kopije
- utvrditi vremenski interval kopiranja – jer ako menjamo podatke svaki dan onda je potrebno i praviti dnevnu kopiju
- računar zaštititi UPS-om čime se nastavlja nesmetan rad računara ukoliko nestane struje iz gradske mreže
- raditi SAVE podataka na disk nakon svakih 5-10 minuta

Zaštita podataka od virusa
Šta su zapravo kompjuterski virusi? Kako oni nastaju? Zašto je potrebno podatke zaštititi od virusa. Pitanja ima puno. Dosta je i tekstova o tome napisano ali često puta nerazumljivog za prosečnog korisnika.

Kompjuterski virusi su destruktivni programi koji mogu delimično ili u potpunosti da unište podatke. Postoje razne vrste virusa. Poznati su i pod nazivom “crvi” ili “trojanci”. Mogu da unište particionu tabelu, izvršne fajlove, remete rad operativnog sistema, blokiraju elektronsku poštu i sl.
Manifestacije dejstva virusa su razne pa čak imate utisak da nešto nije u redu sa elektronikom računara.

Stoga, radi sigurnog rada na računaru, potrebno je zaštititi se. Zaštita se sprovodi instaliranjem antivirusnih programa koji donekle štite podatke od destruktivnog rada virusa. Najpoznatiji antivirusni programi su: Kasperski, Nortonov antivirusni paket, NOD32 i dr. Jednom instalirani antivirusni paket treba svake sedmice ažurirati.

Borbu protiv virusa i antivirusnu zaštitu treba shvatiti veoma ozbiljno. Jer ako se ne zaštitimo onda naš računar postaje plodno tlo za viruse a mi postajemo potencijalni izvor zaraze.